KALENDAR

6 Januar - BADNJI DAN

Badnji dan je dan uoci Bozica i uvek je 6-og januara. Toga dana se vrsi priprema za proslavu Bozica. Ranije su muskarci rano ujutro pre izlaska sunca odlazili u sumu da donesu badnjak (cer, a moze i hrast). Badnjak je uspomena na Hristovo rodenje - pastiri su granjem grejali novorodjenog Hrista i njegovu majku. Danas u Australiji vecina Srba badnjak ponese kuci iz crkve. Sluzba u crkvi pocinje uvece u 18 sati. Posle osvecenja badnjaka svestenik podeli po harstovu grancicu i malo slame svakoj porodici. Iza toga se odlazi kuci, gde se priredjuje Badnje vece. Slama je kao i badnjak secanje na Hristovo rodjenje - Hristos se rodio u štali na slami. Badnja vecera je posna.

7 Januar - BOZIC

Bozic, najveci pravolslavni i hriscanski praznik, se praznuje kao uspomena na dan rodjenja Isusa Hrista. Prvi dan Bozica je uvek sedmi Janur. Sveta Liturgija pocije u deset satu ujutro a zavrsava se u podne.Toga dana se ljudi mire a pozdravljaju se sa 'HRISTOS SE RODI' i ' VOISTINU SE RODI'. Uvece se pri crkvama organizuje Bozicna zabava.

13 Januar - SRPSKA NOVA GODINA

Sve CSO organiziju docek srpske nove godine. Zabava obicno pocije oko osam sati uvece. Karte se nabavljaju unapred da bi se obezbedilo dobro mesto u sali. Zabava traje do kasno ujutro. U ponoc se ugase svetla a cestita se sa 'SRECNA NOVA GODINA'.

27 Januar - SVETI SAVA

Sveti Sava je najveci srpski svetac. On je bio prvi srpski patrijarh i veliki prosvetitelj te se ovaj dan slavi kao dan djaka. Svetosavska akademija se obicno organizuje u dolazecu subotu i poznata je po programu koji pripremaju djaci. Narednog ili u nekim slucajevima prethodnog vikenda, u nedelju, Srbi iz Melburna masovno odlaze na veliki piknik koji se odrzava u manastiru u Ilajnu. Srbi iz Sidneja a i iz cele Ausutralije se okuplaju na imanju manastira Sv. Sava u Kanberi.

13 April - VELIKI PETAK

Ovo je dan zalosti za Hristom, koji je dan ranije razapet. Toga dana se ne radi i drzi se strogi post. U znak zalosti cak ni zvona na crkvi ne zvone. Najverniji vernici ce otici u crkvu dva puta: u 10 casova ujutro kada su Carski casovi i ukrasavanje Groba Gospodnjeg, i u 7 sati uvece kada je Vecernja sa iznosenjem svete plastanice i plac majke Bozije.

15 April - VASKRS

Uskrs je dan kada je Isus Hristos, posle raspeca, vaskresao. Zbog svoje vaznosti u narodu je poznat i kao 'VELIKI DAN'. Tacno u pola noci uoci Uskrsa najverniji vernici odlaze u crkvu na Uskrsnje ponocno jutrenje kada obilaze oko crkve.

Na dan Uskrsa svecana uskrsnja liturgija pocnije u 10 sati ujutro. Oni koji su postili tada se priceste. Ljudi se pozdravljaju sa ' SRECAN USKRS' i 'HRISTOS VOSKRESE' a otpozdravljaju sa ' VAISTINU VOSKRESE'. Uskrs je obicno pamti kao dan kada se dobijaju farbana jaja. Jaja je simbol Hristovog vaskrsenja. Samo po sebi jaje je mrtvo, kao sto je bilo i Hristosovo telo, ali iz jaja se pod uticajem toplote razvija zivit. Bas onako kako je mrtvi Isus svoje telo oziveo i iz groba ustao. Pri crkvama se uvece organizije Uskrsnja zabava.

Post se prekida uskrsnjim jajetom ( koja se osvete na uskrsnoj liturgiji).

28 Jun - VIDOVDAN

Vidovdan je dan kada se odugrala Kosovska bitka. Ujutro je liturgija za pokoj dusa palih na Kosovu a u prvu narednu subotu Vidovdanska Akademije.

Ostaje otvoreno pitanje PRVOG medju pravoslavnima. Prema kanonima a i prema
predanju Crkve, prvi ipak postoji. On jeste "primus inter pares" ali je pitanje da li
to znaci da samo "prvi sipa supu" i nista vise od toga ili se to prvenstvo ogleda jos
na neki nacin. Cinjenica je da postoji redosled pominjanja patrijaraha i da je prvi
Rimski (cija je stolica za sada upraznjena zbog raskola). Prvi posle rimskog je carigradski.
On kao takav treba da ima inicijativu u svemu ali on nije gospodar crkve niti vrhovna
vlast. U skladu sa apostolskim pravilima "mnogi" ne treba nista da cine bez saglasnosti
prvog a prvi da ne cini nista bez privole mnogih. To je i glavna razlika izmedju pravoslavnog
i katolickg shvatanja prvenstva. Kod njih papa moze da cini sta hoce bez privole mnogih.
E sad, druga je stvar sto kod nas, takodje, nije retkost da prvi cini svasta bez privole
drugih. I ne mislim ovde samo na carigradskog patrijarha nego i na ruskog. I on u Rusiji
moze da premesta episkope sa katedre na katedru, oni mu ljube ruku na liturgiji on ih
blagosilja itd. Samo sto to kod nas nije de jure nego je de facto. U SPC hvala Bogu
nije tako. Jednom recju, pitanje je slozeno. Ja sada zelim samo da naglasim da bi bilo
pogresno da "zbog Nikole mrzimo Svetog Nikolu" tj. da zbog ovih ili onih postupaka nekoga
poricemo samu potrebu posojanja prvog medju pravoslavnima, posto je to nesto, sto je
u najmanju ruku osvestano i kanonima i predanjem nase Svete Crkve.

E-mail Home