Preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/

Deda mraz na plaži
Nebojša STANKOVIĆ, 29. decembar 2005

Specijalno za "Novosti"

KADA dođe vreme Božića i novogodišnjih praznika, mnogo toga u dalekoj Australiji je specifično i drugačije od ostatka sveta.
Samo na ovom kontinentu Deda Mraz šeta po peskovitim plažama okružen kupačima koji se sunčaju na toplom letnjem suncu.
Novogodišnji vatromet postoji u mnogim svetskim metropolama, ali najimpresivniji među njima i prvi čija slika obiđe celi svet, koji se tek priprema za najluđu noć, jeste onaj sidnejski.
Gotovo svaka kuća u Australiji ima okićenu jelku, ali deca ne prave Sneška Belića, jer snega na ovom kontinetu, ni zimi (u vreme evropskog leta), osim na nešto malo planinskih vrhova, jednostavno nema.
Jedna od nestrpljivo očekivanih stvari jesu poslebožićne rasprodaje za kojima postoji gotovo histerična pomama u svim gradovima.
U ranim jutarnjim satima prvog dana posle Božića hiljade kupaca okupi se ispred najvećih robnih kuća očekujući da čuje zvono, koje po tradiciji oglašava početak velikih rasprodaja. Kada se vrata otvore počinje stampedo u potrazi za jeftinom robom, koje ima u ograničenim količinama, pa je zato neophodno biti među prvima ne bi li se ugrabilo ono najvrednije.
Vešti trgovci koriste najpoznatija imena za svoju promociju pa je tako ovoga puta čuvena australijska manekenka, Eli Mekferson bila ta koja je zazvonila i proglasila početak rasprodaja. Za samo jedan dan više od četiri miliona kupaca obišlo je i pokupovalo gotovo sve što se našlo u najvećim trgovačkim centrima.
Slike sa ovih rasprodaja u kojima se kupuje i šta treba i šta ne treba, jer su cene niže i do 80 odsto nego tokom godine, izgledaju gotovo neverovatno ako se zna da je u predbožićno vreme potrošeno toliko dolara da je teško i zamisliti da neko još ima želju da išta kupi. Ali cifre govore drugačije i predviđanja su da će Australijanci u ove dane rasprodaja potrošiti 13 milijardi dolara!
Nova godina se radije dočekuje na ulicama i trgovima nego uz obilje hrane i muzike na kućnim ili restoranskim proslavama. U Melburnu je u novogodišnjoj noći gradski saobraćaj besplatan za sve one koji žele da ga koriste. Po neprijatnoj tradiciji novogodišnji praznici su i vreme kada se na australijskim drumovima najviše gine, a broj poginulih uvećava se svake godine.
Ono što je najsličnije nama jeste spretnost u povezivanju neradnih dana u ovo doba godine u pravi mali odmor. Niko ni ne pokušava da uradi bilo kakav važniji posao, jer je sada vreme u kojem i oni uobičajeno ozbiljni i odgovorni postaju ležerni odlažući obaveze za neko drugo vreme.
Za Australijance, Nova godina je sinonim i za nešto što ostalom delu sveta znači jako malo - tradicionalni međunarodni kriket meč u Melburnu, internacionalnu trku jahti od Sidneja do Hobarta, lenčarenje na plaži, roštilj uz pivo i preovlađujući osećaj da se živi u najboljoj i najsrećnijoj zemlji na svetu.
Svaka godina koja prolazi je bila dobra, od sledeće se očekuje da bude još bolja. U budućnost se veruje, o onome što je prošlo mnogo se pažnje ne posvećuje.


Treća zemlja - Amerika
D. KLjAJIĆ, 28. novembar 2005

NA popisu dijaspore konačno će se pobrojati svi Srbi. Od crkvenog raskola i "neprijateljske" emigracije u svetu žive - dve Srbije: matica i "Srbi u rasejanju". Ministarstvo za dijasporu odlučno je da se tome konačno stane na put.
- Popis će biti od aprila 2006. godine i obuhvatiće sve naše državljane i one koji se izjašnjavaju kao Srbi, bez obzira na nacionalnost - kaže Aleksandar Čotrić, državni sekretar Ministarstva za dijasporu.
Pretpostavlja se da oko 11 miliona srpskih državljana danas živi u 90 zemalja sveta, na svih pet kontinenata. Najviše Srba je u matici (državna zajednica Srbija i Crna Gora) oko 6,7 miliona, dok su na dugoj listi "lokaliteta" vodeće BiH, sa registrovanih 1,5 miliona, i SAD sa oko 750.000 naših državljana. Prema poslednjim procenama, u Nemačkoj nas ima oko 600.000, u Austriji 177.000, u Kanadi 150.000, Australiji 120.000, Švajcarskoj 96.000, u Engleskoj 55.000...
- Nedavno je delegacija našeg ministarstva posetila Srbe u Italiji, kojih u nekoliko regija ima oko 50.000. To je uglavnom dijaspora novijeg datuma, nastala u poslednjih 15 godina, mada su se u oblasti Trsta, gde danas živi oko 10.000 Srba, naši zemljaci, trgovci i moreplovci, doselili još u 19. veku. U to vreme podigli su i crkvu "Svetog Spiridona", najstariju srpsku svetinju u Italiji - objašnjava Čotrić.
Za srpsku emigraciju u Americi dugo se smatralo da postoji od 1945. godine i da je čine Srbi koji su preko okeana "pronašli" politički azil.
- Prvi podaci o srpskim emigrantima na američkom tlu datiraju još od 1830. godine. Nažalost, Srbi do danas nemaju istoriju svog iseljeništva. Ne smemo zanemariti potencijal dijaspore, jer ona je najveći resurs koji Srbija ima. Činjenica je da sve više ljudi i danas odlazi. Ako se uskoro ne promeni stopa nataliteta, 2020. godine Srbi će postati manjina u sopstvenoj zemlji - podsetio je Radovan Kalabić, predsednik Matice iseljenika Srbije i autor knjige "Srpska emigracija".
U daleku Australiju Srbi su počeli da se iseljavaju krajem 19. veka, i to najviše iz Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije i Like.
- Prva srpska crkveno-školska opština datira iz 1949. godine. Nastala je u predgrađu Sidneja, gde danas od 4,2 miliona stanovnika, Srba ima oko 31.000. Naše zajednice koncentrisane su i oko Melburna, Brizbena i Perta, ali ih ima i u manjim udaljenim gradovima poput Darvina i Taunsvila (registrovano pet srpskih porodica) - kaže za "Novosti" otac Momčilo Vukša, sveštenik parohije Džilong, nedaleko od Melburna.
Srba u Francuskoj danas ima više od 100.000. Egzistiraju još od doba Napoleona, s početka 19. veka. Pariz je vremenom postao "Meka srpske duhovnosti i inteligencije", a prva srpska crkva podignuta je 1947. godine. U dalekoj Južnoafričkoj Republici, pak, živi oko 4.000 naših državljana, a najviše ih je nastanjeno u Johanesburgu i Kejptaunu.
"Krenete" li na sajt "serbian.com" pronaći ćete Srbe i u Peruu, Meksiku (srpska kolonija od 50 porodica) i Čileu (potomci moreplovaca i trgovaca Bokelja). Prema nekim podacima, u Boliviji živi najveći broj Srba iz Makedonije. Dušan Gligorijević, urednik serijala "Večeras zajedno" Prvog programa Radio Beograda, ne krije da se u ovu emisiju dugo javljala grupa Srba nastanjenih u Honoluluu, ali i podseća da nemali broj naših zemljaka danas živi i radi i na Havajskim ostvima, u Japanu, Egiptu...

STRUČNjACI
PRETPOSTAVLjA se da u svetu danas radi između 3.000 i 4.000 srpskih stručnjaka iz raznih oblasti. Ako je verovati podacima da za školovanje jednog stručnjaka naša zemlja izdvoji oko 50.000 evra, onda je potencijal intelektualne elite našeg rasejanja ogroman. Statistike Instituta za međunarodnu politiku i privredu pokazuju da je samo u periodu od 1979. do 1993. godine iz univerzitetskih i istraživačkih organizacija naše zemlje otišlo oko 1.060 stručnjaka i naučnika. Od toga 251 sa akademskom titulom doktora nauka, 215 magistara i 594 diplomca. Za poslednjih 15 godina, pak, Srbiju je napustilo oko 1.200 stručnjaka, uglavnom mlađe generacije, što je oko 10 odsto ukupnog broja naučnih radnika zaposlenih u našoj zemlji. Najveći broj otišao je u SAD (26,1 odsto), u Kanadu (18,3), u Australiju (7,7), u Veliku Britaniju (6,1). Vredno je podsetiti da i oni najmlađi nikada ne gube veze sa maticom, pa tako Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) koja ima stotine članova u nekoliko ogranaka u svetu, ima samo jedan cilj - da na što bolji način predstavi svoju zemlju.
 

                    štampaj stranicu                                                          Page last updated: 19-Mar-2006