DVA VEKA SRPSKE VLASTI
Agencije/Mirko Radonjić  27.08.2005, 18:55:45

BEOGRAD - Selo Veliki Borak, kod Barajeva, je bilo mala prestonica Srbije - kao pre dva veka, kada je u njemu odlučeno da zemlja treba da ima Vladu.
Premijer Vojislav Koštunica i ministri, predsednik Skupštine Predrag Marković, predstavnici crkve, vojske i policije, došli su u Veliki Borak, pred dom kneza Sime Markovića, da obeleže važan jubilej.
Pre tačno dvesta godina, na Veliku gospojinu, narodni predstavnici ovde su odlučili da stvore Praviteljstvujušći sovjet, instituciju koju danas nazivamo - Vladom.
Vojni orkestar je u ovom valovitom šumadijskom selu, do koga se putuje obnovljenim putem, ravnim kao staklo, svirao srpsku himnu "Bože pravde". Odjeknula su tri počasna plotuna. Meštani su izašli sa zastavama, ponosni na značaj koji je njihovom mestu odredila istorija.
- Bila je to prva vlada na Balkanu proistekla iz Skupštine. I danas, samo se jedna skupština na ovim prostorima zove "Narodna". To ime nešto znači - rekao je okupljenima predsednik Srpskog parlamenta Predrag Marković, nadahnuto. - Onda kada je vladu birala skupština, bilo je i Srbije - kada je birana na nekom drugom mestu, kao pre dvadeset godina, Srbije kao da nije ni bilo.
Davnašnji ministri, tada "popečitelji", pre dva veka, otputovali su iz sela borak u Manastir Voljavča kod Kragujevca i tamo prvi put zajedno odlučivali o državnim stvarima.
Sadašnja, 111. Vlada Srbije u nedelju će da zaseda na istom mestu.
Obrativši se premijeru i ministrima, Predrag Marković je naglasio:
- Ako uđete u iste prostorije kao Sovjet pre dvesta godina, sešćete na neudobne, drvene klupe. Tako se tada živelo u Srbiji, a neki tako žive i danas... Najvažnije što je ta, prva vlada uradila, je to što je odvojila Srbiju od kontinenta kome ne pripada, od Azije, i pripojila je Evropi.
Srbija i danas hoće evropske zakone i standard, a ova vlada će to uraditi - kazao je predsednik Skupštine Marović.

BEOGRAD (Beta) - Navršilo se 200 godina od osnivanja prve srpske vlade.
Prva sednica Praviteljstvujušćeg sovjeta srpskog održana je 27. avgusta 1805. godine u manastiru Voljavča kod Kragujevca, a prvi predsednik sovjeta, odnosno "premijer", bio je Mateja Nenadović.
Tokom ovih 200 godina, Srbija je bila pod turskom vlašću, kneževina, kraljevina, deo Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, pod nemačkom okupacijom, Narodna Republika Srbija, Socijalističke Republika Srbija i Republika Srbija.
Najviši predstavnik izvršne vlasti od 1805. do 1813. godine bio je predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta, od 1835. do 1918. godine Srbija je imala premijera, a tokom okupacije, od 1941. do 1944. godine to su bili predsednik Komesarske uprave i predsednik Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa.
Posle Drugog svetskog rata, do 1953. godine, postojali su premijeri, a potom, do 1991. godine predsednici Izvršnog veća. Vlada Srbije u sadašnjem obliku, postoji od 15. januara 1991. godine.
Srbija je bez bilo kakve direktne izvršne vlasti tokom poslednja dva veka bila 45 godina (1813-1835. i 1918-1941).
Predsednici vlada, sovjeta i izvršnih veća, menjali su se 94 puta. Tu dužnost obavljalo je 69 osoba, od toga petorica kao vršioci dužnosti. Svi čelnici izvršne vlasti bili su muškarci.
Najduže je na čelu vlade bio Nikola Pašić - u pet mandata ukupno 12 godina. Njegov pojedinačno najduži ostanak na čelu vlade (od septembra 1912. do decembra 1918) bio je ipak kraći od premijerske karijere Mirka Marjanovića (mart 1994 - oktobar 2000).
Pored Pašića, pet puta je premijer bio i Sava Grujić (prvi put 1888. godine, poslednji put 1906), ali ukupno je nakupio jedva tri i po godine vođstva vlade.

PREDSEDNICI PRAVITELjSTVUJUŠČEG SOVJETA SRPSKOG

Mateja Nenadović
27. avgust 1805. - januar 1807.

Mladen Milovanović
januar 1807-1810.

Jakov Nenadović
1810-22. januar 1811.

Karađorđe Petrović
22. januar 1811. - 3. oktobar 1813.

PREMIJERI

Koča Marković
15. februar 1835. - 26. februar 1839.

Avram Petronijević (1. put)
26. februar 1839. - 7. april 1840.

Paun Janković (v. d.)
7. april 1840. - 15. maj 1840.

Đorđe Protić (v. d. do 24. januara 1840)
15. maj 1840. - 7. septembar 1842.

Avram Petronijević (2. put)
7. septembar 1842. - 6. oktobar 1843.

Aleksa Simić (1. put)
6. oktobar 1843. - 11. oktobar 1844.

Avram Petronijević (3. put)
11. oktobar 1844. - 22. april 1852.

Ilija Garašanin (1. put)(v. d. do 25. aprila 1852)
22. april 1852. - 26. mart 1853.

Aleksa Simić (2. put)
26. mart 1853. - 28. decembar 1855.

Aleksa Janković
28. decembar 1855. - 10. jun 1856.

Stevan Marković (1. put) (v. d.)
10. jun 1856. - 28. septembar 1856.

Aleksa Simić (3. put)
28. septembar 1856. - 1. jul 1857.

Stevan Marković (2. put)
1. jul 1857. - 12. jun 1858.

Stevan Magazinović
12. jun 1858. - 18. april 1859.

Cvetko Rajović
18. april 1859. - 8. novembar 1860.

Filip Hristić
8. novembar 1860. - 21. oktobar 1861.

Ilija Garašanin (2. put)
21. oktobar 1861. - 15. novembar 1867.

Jovan Ristić (1. put)
15. novembar 1867. - 3. decembar 1867.

Nikola Hristić (1. put)
3. decembar 1867. - 3. jul 1868.

Đorđe Cenić
3. jul 1868. - 8. avgust 1869.

Radivoje Milojković
8. avgust 1869. - 22. avgust 1872.

Milivoje Petrović Blaznavac
22. avgust 1872. - 5. april 1873.

Jovan Ristić (2. put) (v. d. do 14. aprila 1873)
5. april 1873. - 3. novembar 1873.

Jovan Marinović
3. novembar 1873. - 7. decembar 1874.

Aćim Čumić
7. decembar 1874. - 3. februar 1875.

Danilo Stefanović
3. februar 1875. - 31. avgust 1875.

Stevča Mihailović (1. put)
31. avgust 1875. - 8. oktobar 1875.

Ljubomir Kaljević
8. oktobar 1875. - 6. maj 1876.

Stevča Mihailović (2. put)
6. maj 1876. - 13. oktobar 1878.

Jovan Ristić (3. put)
13. oktobar 1878. - 2. novembar 1880.

Milan Piroćanac
2. novembar 1880. - 13. oktobar 1883.

Nikola Hristić (2. put)
13. oktobar 1883. - 1. mart 1884.

Milutin Garašanin
1. mart 1884. - 25. jun 1887.

Jovan Ristić (4. put)
25. jun 1887. - 13. januar 1888.

Sava Grujić (1. put)
13. januar 1888. - 9. maj 1888.

Nikola Hristić (3. put)
9. maj 1888. - 31. januar 1889.

Kosta Protić
31. januar 1889. - 7. mart 1889.

Sava Grujić (2. put)
7. mart 1889. - 23. februar 1891.

Nikola Pašić (1. put)
23. februar 1891. - 22. avgust 1892.

Jovan Avakumović (1. put)
22. avgust 1892. - 13. april 1893.

Lazar Dokić
13. april 1893. - 5. decembar 1893.

Sava Grujić (3. put)
5. decembar 1893. - 24. januar 1894.

Đorđe Simić (1. put)
24. januar 1894. - 3. april 1894.

Svetomir Nikolajević
3. april 1894. - 27. oktobar 1894.

Nikola Hristić (4. put)
27. oktobar 1894. - 7. jul 1895.

Stojan Novaković (1. put)
7. jul 1895. - 27. decembar 1896.

Đorđe Simić (2. put)
27. decembar 1896. - 19. oktobar 1897.

Vladan Đorđević
19. oktobar 1897. - 25. jul 1900.

Aleksa Jovanović
25. jul 1900. - 3. april 1901.

Mihailo Vujić
3. april 1901. - 20. oktobar 1902.

Petar Velimirović (1. put)
20. oktobar 1902. - 20. novembar 1902.

Dimitrije Cincar-Marković
20. novembar 1902. - 11. jun 1903.

Jovan Avakumović (2. put)
11. jun 1903. - 4. oktobar 1903.

Sava Grujić (4. put)
4. oktobar 1903. - 10. decembar 1904.

Nikola Pašić (2. put)
10. decembar 1904. - 28. maj 1905.

Ljubomir Stojanović
28. maj 1905. - 7. mart 1906.

Sava Grujić (5. put)
7. mart 1906. - 29. april 1906.

Nikola Pašić (3. put)
29. april 1906. - 20. jul 1908.

Petar Velimirović (2. put)
20. jul 1908. - 22. februar 1909.

Stojan Novaković (2. put)
22. februar 1909. - 24. oktobar 1909.

Nikola Pašić (4. put)
24. oktobar 1909. - 4. jul 1911.

Milovan Milovanović
4. jul 1911. - 1. jul 1912.

Marko Trifković
1. jul 1912. - 12. septembar 1912.

Nikola Pašić (5. put)
(od novembra 1915. godine na Krfu)
12. septembar 1912. - 1. decembar 1918.

Milan Aćimović (predsednik Komesarske uprave)
4. maj 1941. - 29. avgust 1941.

Milan Nedić (predsednik Ministarskog saveta srpske vlade narodnog spasa)
29. avgust 1941. - 20. oktobar 1944.

PREMIJERI

Blagoje Nešković
9. april 1945. - 5. septembar 1948.

Petar Stambolić
5. septembar 1948. - 5. febraur 1953.

PREDSEDNICI IZVRŠNOG VEĆA

Petar Stambolić
5. februar 1953. - 16. decembar 1953.

Jovan Veselinov
16. decembar 1953. - 6. april 1957.

Miloš Minić
6. april 1957. - 9. jun 1962.

Slobodan Penezić Krcun
9. jun 1962. - 6. novembar 1964.

Stevan Doronjski (v. d.)
6. novembar 1964. - 17. novembar 1964.

Dragi Stamenković
17. novembar 1964. - 6. jun 1967.

Đurica Jojkić
6. jun 1967. - 7. maj 1969.

Milenko Bojanić
7. maj 1969. - 6. maj 1974.

Dušan Škrebić
6. maj 1974. - 6. maj 1978.

Ivan Stamoblić
6. maj 1978. - 5. maj 1982.

Branislav Ikonić
7. maj 1982. - 6. maj 1986.

Desimir Jeftić
6. maj 1986. - 5. decembar 1989.

Stanko Radmilović
5. decembar 1989. - 15. januar 1991.

PREMIJERI

Dragutin Zelenović
15. janaur 1991. - 23. decembar 1991.

Radoman Božović
23. decembar 1991. - 10. februar 1993.

Nikola Šainović
10. februar 1993. - 18. mart 1994.

Mirko Marjanović
18. mart 1994. - 24. oktobar 2000.

Milomir Minić
24. oktobar 2000. - 25. januar 2001.

Zoran Đinđić
25. januar 2001. - 12. mart 2003.

Nebojša Čović (v. d.)
(Čović i Korać dežurni potpredsednici, prema "rasporedu za vođenje sednica i potpisivanje akata", objavljenom u "Službenom glasniku")
12. mart 2003. - 16. mart 2003.

Žarko Korać (v. d.)
17. mart 2003. - 18. mart 2003.

Zoran Živković
18. mart 2003. - 3. mart 2004.

Vojislav Koštunica
3. mart 2004. -
 

http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=44078&rubrika=Društvo

                    štampaj stranicu                                                          Page last updated: 28-Aug-2005